Arhiva oznaka: Na danasnji dan

Na dana┼ínji dan 2008.godine, uhap┼íen je Radovan Karad┼żi─ç, tada najtra┼żeniji bjegunac u Europi.

Na dana┼ínji dan 2008.godine, uhap┼íen je Radovan Karad┼żi─ç, tada najtra┼żeniji bjegunac u Europi.

Radovan je 12 godina bio bjegunac, ali je tom bjekstvu imao pomo─ç iz RS-a, kao i Srbije. Posljednji put prije nego ┼íto se dao u bijeg, vi─Ĺen je u Han Pijesku, 1996.godine!

U Srbiji je dobio novi identitet, predstavljao se kao Dragan David Dabi─ç te se bavio alternativom medicinom, dr┼żao predavanja. Kretao se slobodno i nije bje┼żao od javnosti.

Su─Ĺenje Karad┼żi─çu je po─Źelo u oktobru 2009.godine. U prolje─çe 2019.osu─Ĺen je na do┼żivotni zatvor.

Na dana┼ínji dan u Tuzli ro─Ĺen je nenadma┼íivi bosanskohercegova─Źki slikar,Ismet Mujezinovi─ç !

Ismet Mujezinovic je ro─Ĺen 2.decembra 1907.godine u Tuzli.Zavr┼íio je likovnu akademiju u Zagrebu a po njenom zavr┼íetku boravi u Francuskoj i pha─Ĺa kurs historije umjetnosti na Sorboni.

Prvi put je izlagao u Beogradu 1930.godine.Izradio je veliki broj uljanih kompozicija na temu NOB-a ─Źiji je i sam u─Źesnik od 1941.godine.

Nerijetko se kao prva zna─Źajna djela Ismeta Mujezinovi─ça spominju portreti seljaka,staraca,slikani pastelom sada rasuti po privatnim zbirkama pa i muzejima i galerijama.

Jedan je od osniva─Źa ┼íkole za likovne umjetnosti u Sarajevu.Umro je 7.januara 1984.godine u Tuzli.

Izvor : Historija.ba

Na dana┼ínji dan ┼żalbeno vije─çe Ha┼íkog tribunala objavilo je kona─Źnu presudu u predmetu Prli─ç i drugi !

Na dana┼ínji dan ┼żalbeno vije─çe Ha┼íkog tribunala objavilo je kona─Źnu presudu u predmetu Prli─ç i drugi, a kojom su optu┼żenima izre─Źene iste kazne kao i u prvostepenom postupku od 111 godina zatvora.

Jadranko Prli─ç osu─Ĺen je na 25 godina, Bruno Stoji─ç i Milivoj Petkovi─ç na 20, kao i Slobodan Praljak, koji je nakon izricanja presude ispio

otrov te je potom preminuo u bolnici, Valentin ─ćori─ç je dobio 16, a Berislav Pu┼íi─ç 10 godina zatvora.

Kako je na dana┼ínji dan 1911.godine po┼żar progutao viso─Źku ─Źar┼íiju !

Na dana┼ínji dan 1911.godine u Visokom je izbio pozar koji je u samo nekoliko sati prouzrokovao nestanak skoro cijele ─Źar┼íije.U pozaru je uni┼íteno oko 450 ku─ça i du─çana a 4 osobe su izgubile zivot.

U najvećem mogućem pozaru koji je zadesio Visoko stradala je imovina uglavnom siromašnog stanovništva izgorio je veliki broj stoke kao i robe u dućanima.

Kako je došlo do pozara ?

Prema izvje┼ítajima iz tada┼ínjima medija ta─Źnije “Sarajevskog lista” ali i pri─Źama koje prenose generacije u Visokom,pozar je krenuo sa neuga┼íenog zgari┼íta na kojem je ve┼í otkuhavala hanuma Avdije Mataredzije.

Po┼íto je te ve─Źeri puhao izuzetno jak vjetar a objekti su bili gra─Ĺeni ve─çinom drvenim krovovima plamen se munjevitom brzinom pro┼íirio po ─Źar┼íiji.

Ubrzo je stigla pomo─ç iz svih dijelova tada┼ínje BIH,gdje je prikupljeno 32.158 kruna,a pomo─ç je stizala jo┼í iz Beograda,Nevesinja,Rogatice…ali i od pojedinaca kao ┼íto su direktor vakufa efendija Arnautovi─ç i kralj A-U monarhije.

Zemaljska vlada je naredila da ku─çe budu zidane od cigle i pokrivene crijepom ali u duhu bosanskog tradicionalnog graditeljstva.

Izvor : Visoko.ba

Ova škola je svoja vrata otvorila 6.11.1879.godine !

Prva gimnazija danas je online promovisala monografiju u okviru obilje┼żavanja 140 godina postojanja ove presti┼żne obrazovne ustanove.

Iako je promocija bila planirana ranije, odgo─Ĺena je zbog pandemije koronavirusa. Ovaj datum je izabran jer je ┼íkola svoja vrata otvorila 6.11.1879.godine.

Monografija je podijeljena u ─Źetiri dijela i donosi ─Źitaocima sve va┼żne informacije o historiji prve gimnazije, o njenom nastanku, po─Źecima, prvim direktorima, profesorima i u─Źenicima ÔÇô istakla je direktorica Lejla Tuzlak.

Preminuo na današnji dan-o Zaimu Muzaferiji !

Na dana┼ínji dan 2003.godine preminuo je Zaim Muzaferija. Posle osloba─Ĺana Jugoslavije, po─Źeo je se baviti amaterski glumom. Prvu zna─Źajnu ulogu, dobio je u 1961.godine u filmu ”Uzavreli grad”.

Igrao je preko 100 filmskih i televizijskih projekata. 60 godina umjetni─Źkog rada obilje┼żio je nastupaju─çi u pozori┼ínoj predstavi svog sina ”1001 bo┼ínja─Źki dan”.

Osim glumom bavio se i pisanjem poezije. Tokom agresije pisao je i dnevnik i poeme o ratu u domovini. Recitao je ┼íirom svijeta London, Milano, Amsterdam, te istovremeno na razno razne na─Źine pomogao Armiju Republike Bosne i Hercegovine.

Radio je kao profesor njema─Źkog i francuskog jezika.

Na dana┼ínji dan 1993.godine bosanskohercegova─Źka po┼íta sa sjedi┼ítem u Sarajevu, izdala je seriju od sedam maraka sa grbom Republike Bosne i Hercegovine.

Na dana┼ínji dan 1993.godine bosanskohercegova─Źka po┼íta sa sjedi┼ítem u Sarajevu, izdala je seriju od sedam maraka sa grbom Republike Bosne i Hercegovine.

Bilo je to prvo izdanje nakon progla┼íenja nezavisnosti Bosne i Hercegovine od SR Jugoslavije. Marke nisu imale nazubljenje, a njihova upotreba je bila zbog rata ograni─Źena na podru─Źje Sarajeva.