”BoÅ”njaci, kao rijetko koji svjetski narod, imaju tu zlu kob da im se historija ponavlja. Kao i svi drugi koji su osuÄeni na tu kaznu s
neizvjesnim epilogom, za takvo stanje su, dakako, prije svega sami krivi. Sa svim svojim manama, a nije ih malo. To je naÅ” usud”. Mehmed ef.HandžiÄ.
Zulfikar Zuko Džumhur roÄenje u Konjicu 1921. godine, a umro u Herceg-Novom
Mujaga MujezinoviÄ (1860-1937) Tuzlanski posjednik i trgovac, bio je aktivni Älan Gajreta i Zemana.
Poznat je po tome Å”to je Äesto pomagao uÄenike. PriÄa se da je imao obiÄaj da kaže: ”Å aljite djecu na Å”kolovanje samo ako hoÄe da uÄe, biÄe i njima i nama lakÅ”e”.
Å evala ZildžiÄ IblizoviÄ je prva ljekarka u Bosni i Hercegovini. Kao Å”esnaestogodiÅ”njakinja napisala je pismo Reisul-Ulemi Džemaludinu Ef.ÄauÅ”eviÄu sa zahtjevom da joj odobri upis u muÅ”ku gimnaziju 1919.godine.
Nakon Äega je Reis poziva jer je želio upoznati djevojÄicu koja je imala toliko samopouzdanja.
Avdo MeÄedoviÄ je najveÄi boÅ”njaÄki epski pjesni svih vremena i jedan od najveÄih epskih stvaralaca uopÅ”te. Autor je Äuvenog epa ,,ženidba SmailagiÄ Meha”, dugog kao ”Ilijada” i ”Odiseja”.
Njegove pjesme neprevaziÄene su i po jaÄini i dužini ispjevanih stihova, a poznati ameriÄki nauÄnik Milman Peri, istraživaÄ i profesor sa univerziteta Harvarda iz prve polovine XX stoljeÄa, nazva ga je ”BoÅ”njaÄkim Homerom”.
Danas se navrÅ”ava pet godina otkako je na bolji svijet preselio legendarni Muhamed Ali.RoÄen je 1942.godine u Kentakiju.
U karijeri koja je trajala 21 godinu pobijedio je 56 meÄeva.Muhameda Alija veÄina poznaje kao najboljeg boksera svih vremena.MeÄutim Ali je bio borac i van ringa : za prava crnaca,za islam,za slobodnu Ameriku,za ljude…
Ali je bio borac za rasnu ravnopravnost u SAD.Poznato je da je Ali 1967 godine prihvatio islam.
Tri godine nakon Å”to se oprostio od ringa taÄnije 1884.godine Muhamedu je dijagnosticirana Parkinsonova bolest kao posljedica brojnih udaraca koje je primio tokom svoje karijere.
”NaÅ” je neopozivi cilj da ā bez obzira Å”ta Äe joÅ” biti ā bude zemlja u kojoj niko neÄe biti progonjen zbog svoje vjere, nacije i politiÄkog uvjerenja. Ovu formulu Äesto skoro doslovno ponavljam, ali s obzirom na ono Å”to se dogaÄa blizu nas, i desno i lijevo, moram to uÄiniti.
Ta formula je praktiÄno izraz naÅ”e odanosti principu najviÅ”eg reda: principu slobode. Sloboda je ono Å”to naÅ”im životima daje smisao. Onaj taj život Äini podnoÅ”ljivim i ona ovu naÅ”u teÅ”ku i muÄnu borbu obasjava blagim sjajem”, rekao je Alija IzetbegoviÄ.
U svojoj knjizi Islamska deklaracija predsjednik Alija IzetbegoviÄ dotakao se i kratko i dugogodiÅ”nje tiranije nad Palestinskim narodom od strane Izraela.
”Jeruzalem nije samo pitanje Palestinaca, niti samo pitanje Arapa. To je pitanje muslimanskih naroda”.
”Bosna i Hercegovina nikada neÄe prihvatiti podjelu na iskljuÄivo etniÄkoj osnovi i neÄe prihvatiti nikakvo rjeÅ”enje nametnuto silom.
Za svoj otpor ona ima dovoljno snaga i dovoljno prijatelja u svijetu”, tako je govorio predsjednik Alija IzetbegoviÄ.
RoÄen je 6.maja 1870.godine u Nevesinju,osnovnu Å”kolu pohaÄao je u Mostaru i Konjicu a u Sarajevo se doselio 1882.godine gdje je zavrÅ”io ruzdiju i nakon toga gimnaziju 1895.godine.
Studirao je na beÄkom univerzitetu za orijentalne jezike zatim je radio kao profesor u sarajevskoj Velikoj gimnaziji te 1903.godine osniva druÅ”tva Gajret.El-Kamer,Muslimanski klub.
Poeziju je poÄeo pisati joÅ” kao uÄenik sarajevske gimnazije a na studiju u BeÄu priredio je za Å”tampu prvu zbirku pjesama a tada piÅ”e i prve nauÄne radove i prikuplja graÄu za historiju Bosne.
Umro je 9.aprila 1934.godine u Sarajevu,a sahranjen u haremu Begove dzamije.
Izvor : Historija.ba
